Bitcoin-ova potrošnja energije nije „rasipna“.
– On je mnogo efikasniji od postojećih finansijskih sistema
– Niko nema moralni autoritet da vam kaže šta je dobra ili loša upotreba energije (npr: gledanje Parova, Zadruge ili Farme)
Hajde da raskrinkamo ovaj FUD (eng. Fear, Uncertainty and Doubt – Strah, Neizvesnost i Sumnju)
U ovom članku istražujem kako je sve oko nas energija, novac je energija, subjektivna upotreba energije i troškovi PoW-a (eng. Proof of work – Dokaz rada) u odnosu na postojeće sisteme upravljanja.
Ideja da je „rad“ energija, započela je kada je francuski matematičar Gaspard-Gustave de Coriolis predstavio ideju da je energija „odrađen rad“. Nekada davno, celokupan posao koji je odrađivan u ekonomiji realizovan je kroz ljuduski rad. Taj rad pokretala je hrana. Pre više hiljada godina, naša potrošnja energije se povećala kada smo pripitomili životinje koje bi mogle da rade umesto nas. Ti novi radnici takođe su morali da budu nahranjeni. Velike količine hrane bile su potrebne da bi se zadovoljile potrebe za energijom, a zajedno sa nama, povećavao se i naš prosperitet.
U poslednjih nekoliko stotina godina napravili smo sjajne mašine koje imaju svrhu izvršavanja tj. proizvodnje odredjenog rada. I mašine i priroda proizvode rad korišćenjem energije (prvi zakon termodinamike). Imamo ekonomiju koja se ne zasniva na novcu, već na radu i energiji.
Sve stvari u našem životu su usko povezane sa cenom energije. Troškovi bilo kog dobra su u velikoj meri odraz energije koja se koristi u proizvodnji tog dobra. Novac, koji predstavlja rad potreban za generisanje dobara i usluga, takođe se može posmatrati kao uskladištena energija.
Početkom 20. veka, ljudi su bili zainteresovani za zamenu zlata ili dolara sa „energetskim dolarom“ ili „jedinicama energije“. Koncept je bio popularan zbog svojih dobrih novčanih karakteristika. Mane? Nije se moglo lako preneti ili skladištiti.
„Da bi muškaraca/ženu naterao da poželi neku stvar, potrebno je samo učiniti stvar teškom za dobijanje.“ – Mark Twain Bitcoin-ov PoW je prvobitno izmišljen kao mera protiv spam email-ova. Tek nešto kasnije, Satoshi ga je prilagodio da se koristi u digitalnoj gotovini.
Ono što PoW rudarenje radi „ispod haube“ je upotreba namenskih mašina (ASIC-a) za pretvaranje električne energije u Bitcoin-e (putem blok nagrade). Bitcoin ima kapitalistički mehanizam glasanja, „rizikovan novac, dobijeni glasovi“ pomoću energije/ASIC-a koji se koriste za generisanje heš-ova (glasova).
Kada je Satoshi dizajnirao PoW, iz temelja je promenio način na koji se formira konsenzus između ljudi od političkih do apolitičnih glasova (heš-ova) pretvaranjem energije. To je najjednostavniji i najpravedniji način da fizički svet potvrdi nešto u digitalnom svetu.
Bitcoin je odlična roba, iskovana iz energije, osnovna roba univerzuma. PoW transformiše električnu energiju u digitalno zlato. Činjenica da je PoW „skup“ je odlika, a ne greška.
Istorijski gledano, obezbeđivanje nečega podrazumevalo je izgradnju fizičkog zida oko svega što je vredno. Knjiga Bitcoin-a je obezbeđena ukupnom sumom energije potrošene za izgradnju digitalnog zida. Bila bi potrebna ekvivalentna količina energije da bi se on srušio (nezaboravna skupoća)@NickSzabo4
„Potrošnja električne energije po transakciji“ je loš KPI, a evo i zašto:
– Potrošena energija je po bloku, a ne po transakciji
– Ekonomska gustina Bitcoin transakcije se povećava (Segwit, taproot, Lightning)
– Trebalo bi da bude definisano sigurnošću ekonomske istorije @LaurentMT . Stopa poboljšanja efikasnosti ASIC-a se usporava. Kako se efikasnost usporava, možemo očekivati porast konkurencije proizvođača kako se marže sužavaju. Sveukupni troškovi rudarenja preći će sa početnih troškova ASIC hardvera na tekuće troškove energije za ostvarivanje rada.
Cena rudarenja Bitcoin-a postaje najniža (višak) vrednost električne energije. Ovo može rešiti problem sa obnovljivim izvorima energije koji imaju predvidivi kapacitet i koji se ne iskorišćava u potpunosti, poput hidroelektrana i gorivog metana.
Aluminijum je bio popularno sredstvo za „izvoz“ električne energije iz zemlje koja obiluje neiskorišćenim obnovljivim izvorima energije (npr. Island). Kako je proizvodnja aluminijuma tokom decenija sazrevala, kWh po kilogramu proizvedenog aluminijuma postajao je efikasniji.
PoW je u krajnjem slučaju kupac celokupne električne energije, stvarajući temelj koji podstiče izgradnju novih postrojenja za proizvodnju energije oko različitih izvora energije koji bi inače ostali neiskorišćeni.
„Zamislite topografsku 3D mapu sveta sa žarištima jeftine energije koji su niži, a sa skupom energijom višlji. Zamišljam da je iskopavanje Bitcoin-a slično čaši vode koja se prelila, taložila se po uglovima i ćoškovima i glačala ih. “ – @nic__carter
„Energija koja se koristi za PoW prestaće da raste kada se granični povrat od sagorevanja kWh energije kroz PoW bude jednak graničnom povratu od prodaje tog kWh u mrežu … „ Nakamoto-va tačka“ koja će koristiti između 1-10% svetske energije.“ – @dhruvbansal
Neki se žale da rudarenje Bitcoin-a ne postiže „ništa korisno“, poput pronalaženja prostih brojeva. Bitcoin već radi nešto korisno za društvo. Nije racionalno tražiti od rudara da obavljaju funkciju koja je nesebična bez podsticaja.
Sve zahteva energiju. Tvrdnja da je jedna upotreba energije više ili manje rasipna od druge, potpuno je subjektivna, jer su sve upotrebe plaćene tržišnom stopom za korišćenje te električne energije.
Bitcoin-ova upotreba električnog kapaciteta troši manje količine električne energije od postojećih tradicionalnih sistema koji ne zahtevaju samo napajanje bankarske infrastrukture, već i vojnu i političku mašinu. Kompromis energije je „neto pozitivan“ ishod.
Preko Bitcoin-a, da li je nepoverljivo poravnanje od 1,34T USD između ugovornih strana godišnje, uz dodatni benefit jeftinije energije za sve, vredno 4,5B USD u trenutnim troškovima rudarenja? Mislim da je odgovor odlučno da.
