Pitanje o tome zašto nam je potreban Bitcoin danas je postalo veoma uobičajeno, ali odgovori obično ostavljaju većinu ljudi zbunjenim i sa izjavama da je on, ili Ponzijeva šema ili novac za kriminalce. Ovaj zaključak nije pravičan prema načinu na koji bi Bitcoin mogao da transformiše sistemsku nepravednost i korupciju koja je usadjena u naš trenutni monetarni sistem. Jedna od ovih nejednakosti u našem današnjem sistemu rezultat je Cantillonovog Efekta, davno zaboravljene klasične teorije o tome kako raspodela novca utiče na bogatstvo pojedinca.
Cantillonov Efekat opisuje kako stvaranje novog novca donosi korist onima koji prvi dobiju novac, a na štetu onih koji su najudaljeniji od stvaranja novog novca. U današnjem monetarnom sistemu banke i korporacije su najbliže novom novcu dok je srednja klasa najudaljenija. Bitcoin to ispravlja, davanjem novih bitcoin-a samo „rudarima“ koji osiguravaju protokol – mnogo pravednija distribucija.
Cantillonov Efekat predstavlja način na koji se naplaćuje dodatni porez svima koji rade za „nepromenjenu“ platu ili drže prvenstveno dolare ili eure kao deo svog bogatstva. Ovaj porez prenosi vrednost onima koji ulažu u finansijsku imovinu ili su preferirani dobavljači vlade. Bitcoin odvaja stvaranje novog novca od politike, čineći ovu situaciju mnogo poštenijom.
Kako Cantillonov Efekat Funkcioniše
Kada se poveća ponuda neke vrste novca, ima smisla da taj novi novac treba da ode u nečije ruke – ali čije? Da li bi trebao da pada kao kiša sa neba, da ga dobije neko na lutriji, ili ga predati posebnim interesnim grupama?
U našem savremenom monetarnom sistemu, ovaj novac nije uvek zajam za primaoce, tako da nekad ne trebaju da ga vrate.
Zabluda inflacije pomalo liči na MC Escher vodopad – dobro funkcioniše na papiru, ali ne govori skoro ništa korisno o tome kako stvarni svet funkcioniše.
Međutim, ova analiza zanemaruje to kako funkcionišu tržišta. Tamo gde novi novac ide prvo i način na koji se širi kroz ekonomiju, ima veliki uticaj na stvarno bogatstvo ljudi. Zašto? Kada se poveća novčana masa, cene se ne povećavaju odmah kao odraz ove činjenice. Umesto toga, povećavaju se polako, kako tržišta reaguju na novu ukupnu ponudu novca.
Prvi entiteti i ljudi koji prime novostvoreni novac mogu da ga potroše pre nego što je tržište reagovalo na bilo koji novi novac u sistemu prilagođavanjem cena. Kada oni kupuju stvari, dobijaju ih po niskim cenama jer cene još uvek ne podržavaju činjenicu da ima više novca u opticaju.
Jednom kada se novi novc nekoliko puta okrene, cene počinju da rastu, jer se više novčanih jedinica troši na isti broj dobara i usluga. Jedna od ‘cena’ u ekonomiji je plata ili zarada – i ova cena će da poraste, baš kao i sve druge. Međutim, ova cena raste sporije, kao rezultat ulaska novog novca u sistem, nego što je recimo, cena namirnica.
Kao rezultat ove neusklađenosti u vremenu porasta cena, oni koji primaju platu, tj. zaradu moraju da plaćaju više za svoje dnevne potrebe (poput namirnica), dok neko vreme primaju istu platu. Plate se prilagođavaju sporije od cena hrane. To dovodi do pada kupovne moći ljudi koji rade za platu..
Sve ovo proističe iz toga kako novi novac ulazi u sistem. Kada bi novi novac ušao u sistem samo putem zajmova direktno od centralne banke na plate ljudi, ti ljudi bi mogli da ga potroše pre nego što cene porastu, i samim tim bilo bi im bolje.
Na to kako raspodela novca utiče na bogatstvo, ukazao je Richard Cantillon u 18. veku, koji je gledao kako se ova dinamika odvija u Engleskoj kada je vlada štampala novac u njegovo vreme.
Kako Bitcoin Rešava Nejednakost iz Cantillonovog Efekta
Da bismo razumeli kako Bitcoin rešava nejednakost, moramo da uporedimo kako se tradicionalne valute poput dolara ili eura distribuiraju u današnje vreme u odnosu na to kako se distribuiraju novi bitcoini.
Gotovo sva tradicionalna valuta koja je stvorena do današnjeg dana, prvo je distribuirana bankama i vladama. To je zato što su glavne komercijalne banke, poput JP Morgan i Citi, zauzvrat podržane od centralnih banaka poput Federalnih rezervi. Centralne banke poseduju ‘prese za štampanje’ – što znači da u svet mogu da ‘odštampaju’ (ili dodaju digitalno) neograničenu količinu svojih tradicionalnih valuta. Takođe su postavili pravila za komercijalne banke da ih podstaknu da pozajmljuju više ili manje dolara, što proširuje i ugovara ukupnu novčanu masu.
Budući da banke i vlade prve dobijaju novi novac, one odlučuju ko je drugi po redu koji može da iskoristi pogodnosti Cantillonovog Efekta. Tu na scenu dolaze lobisti, kao i moć koju donose njihove dobre konekcije sa finansijskom elitom. Lobisti osiguravaju da njihovi interesi imaju koristi od Cantillonovog Efekta, a veoma bogati, kao i korporacije, mogu da dobiju kredite od banaka po isplativim niskim kamatnim stopama.
Bitcoin-ov sistem eliminiše moć lobista i prednosti poznavanja pravog bankara, i stavlja ljude na mnogo ravnopravnije temelje. U Bitcoin-u, svaki ‘rudar’ na mreži ima jednake šanse da zaradi nagradu za novostvorene bitcoin-e na svakih 10 minuta. Svako može da postane rudar, jednostavnim kupovanjem hardvera i njegovim uključivanjem u utičnicu – daleko manje mukotrpan posao od lobiranja kod izabranih predstavnika da bi vam dodelili ugovor sa vladom. Rudari troše puno novca na električnu energiju i opremu da bi se takmičili za nagradu, a Bitcoin sistemu pružaju preko potrebnu uslugu: bezbednost. Bez rudara, Bitcoin-ov sistem ne bi funkcionisao.
U sistemu američkog dolara vidimo da političke veze proističu iz Cantillonovog Efekta. U Bitcoin sistemu vidimo da se pružaoci usluga (rudari) plaćaju za svoje usluge novostvorenim bitcoin-ima.
Naravno, ishodi Cantillonovog Efekta bi mogli da se promene tako što će političari da promene način na koji novi novac ulazi u sistem. Međutim, ovo ne rešava osnovni problem: neko drugi ima korist na tuđi račun.
Bitcoin sistem je daleko pravedniji jer koristi Cantillonov Efekat da bi uredno nagradio one koji pružaju korisnu uslugu za sve ostale: obezbeđivanje Bitcoin mreže.
Zamislite to ovako: u dolarskom sistemu, neka osoba šarmira političare ili bankare na pravim pozicijama da bi dobila povlašćen tretman na račun svih ostalih. U Bitcoin sistemu svi plaćaju po malo, da bi zaštitili svoje bankovne račune od krađe.
Uloga Vlade u Cantillonovom Efektu
Federalne vlade širom sveta su jedne od najvećih korisnika Cantillonovog Efekta, jer su u mogućnosti da vrlo lako dobiju zajmove od centralne banke svoje države. U SAD se to radi kada američko Ministarstvo finansija proda državne obveznice banci Federalnih rezervi. Federalne rezerve daju Ministarstvu finansija gomilu novoštampanog novca, a Ministarstvo finansija da Fed-u papir na kojem piše „mi ćemo vam isplatiti dug u to i to vreme sa određenom kamatom“. Možda je malo složenije od ovoga, ali to opisuje suštinu toga.
Budući da novac koji federalna vlada dobija nije postojao pre toga, ona može da ga potroši pre nego što cene počnu da rastu zbog tog novog novca koji ulazi u opticaj. To omogućava federalnoj vladi da ga troši na socijalne programe, policiju, vojsku, vojnu opremu za naoružavanje država poput Saudijske Arabije, čak i na ‘most iz nigde ka ničemu’, a da ne mora da koristi politički nepopularnu metodu: da poveća porez da bi to platila.
Umesto da povećaju poreske prihode za pokrivanje ove potrošnje, federalne vlade koriste Cantillonov Efekat za prenos kupovne moći od plata radnika srednje klase u vladin trezor. Na taj način inflacija i Cantillonov Efekat stvaraju skriveni porez na zarade i uštede novca.
Zaštitite Sebe od Cantillonovog Efekta
Zaštita svog života od Cantillonovog Efekta je zeznuta igra koju treba odigrati. Možete da pokušate da se približite izvoru novog novca, tako što ćete se nadmetati za državne ugovore ili raditi u vrhovima finansija. Možete da pokušate da igrate na visokim nivoima u trgovanju na berzi ili ulaganju u nekretnine, ali je verovatnije da ćete bankrotirati nego što ćete da se zaštitite.
Najlakši način da zaštitite sebe od nepravedne raspodele novog novca je potpuno odbijanje tog monetarnog sistema. Samo najstarije generacije koje danas žive mogu da se sete vremena kada je novac značio nešto drugo osim papira potkrepljenog ‘punom verom i kredibilitetom’ vlade i vojske. Mi smo tako uslovljeni da novac smatramo proizvodom naše vlade, ali naša zaštita od Cantillonovog Efekta zahteva gledanje novca kroz istoriju – čak i pre samo jednog veka.
Novac je nekada značio zlato – materijal koji nijedna vlada ne može magično da stvori u većoj količini, a koji zahteva ogroman napor da se pronađe i iskopa iz zemlje. Bitcoin je vrlo sličan zlatu po tome što niko ne može magično da ga stvori, i veoma ga je teško proizvesti više ‘rudarenjem’. Međutim, Bitcoin takođe putuje brzinom interneta, omogućavajući globalnu trgovinu na način na koji zlato jednostavno ne može.
Da biste se zaštitili od Cantillonovog Efekta, potrebno je što je više moguće isključiti se iz nepravednih sistema tradicionalnih valuta, čuvajući bogatstvo u pravom novcu, poput zlata ili Bitcoin-a. Ovo je najmirniji način za ukidanje starog sistema i uvođenje novog, pravednijeg sistema.
Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?
Ovaj članak vam je dao osnovno razumevanje zašto biste trebali razmišljati da štedite u Bitcoin-u. Ako želite da saznate više, preporučujem ove resurse:
- Film Bitcoin: Kraj Novca Kakav Poznajemo
- Još uvek je rano za Bitcoin
- Zasto baš Bitcoin?
- Šta je to Bitcoin?
- The Bitcoin Whitepaper ← objavljen 2008. godine, ovo je izložio dizajn za Bitcoin.
Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim uvid u ekonomiju i kako ona utiče na njihove živote.
