Bitcoin čini da štednja novca bude kul – i praktična – ponovo. Ovaj članak objašnjava kako i zašto.
Šta je Bitcoin?
Bitcoin se naziva digitalno zlato, mašina za istinu, blockchain, peer to peer mreža čvorova, energetski ponor i još mnogo toga. Bitcoin je, u stvari, sve ovo. Međutim, ova objašnjenja su često toliko tehnička i suvoparna, da bi većina ljudi radije gledala kako trava raste. Što je najvažnije, ova objašnjenja ne pokazuju kako Bitcoin ima bilo kakve koristi za vas.
iPod nije postao kulturološka senzacija jer ga je Apple nazvao „prenosnim digitalnim medijskim uređajem“. Postao je senzacija jer su ga zvali “1,000 pesama u vašem džepu.”
Ne zanima vas šta je Bitcoin. Vas zanima šta on može da učini za vas.
Baš kao i Internet, vaš auto, vaš telefon, kao i mnogi drugi uređaji i sistemi koje svakodnevno koristite, vi ne treba da znate šta je Bitcoin ili kako to funkcioniše da biste razumeli šta on može da učini za vas.
Šta Bitcoin može da učini za vas?
Bitcoin može da sačuva vaš teško zarađeni novac.
Bitcoin je stekao veliku pažnju u 2017. i 2018. godini zbog svoje spekulativne upotrebe. Mnogi ljudi su ga kupili nadajući se da će se obogatiti. Cena je naglo porasla, a zatim se srušila. Ovo nije bio prvi put da je Bitcoin uradio to. Međutim, niko nikada nije izgubio novac držeći bitcoin duže od 3,5 godine – ćak i ako je kupio na apsolutnim vrhovima.
Zašto Bitcoin konstantno raste? Ljudi počinju da shvataju koliko je Bitcoin moćan, kao način uštede novca u svetu u kojem je ’novac’ poput dolara, eura i drugih nacionalnih valuta dizajniran da gubi vrednost.
Ovo čini Bitcoin odličnom opcijom za štednju novca na nekoliko godina ili više. Bitcoin je bolji od štednje novca u dolarima, akcijama, nekretninama, pa čak i u zlatu.
Zato pokušajte da zaboravite na trenutak na razumevanje blockchaina, digitalne valute, kriptografije, seed fraza, novčanika, rudarstva i svih ostalih nerazumljivih termina. Objasnićemo to u sledećem članku ukoliko budete zainteresovani. Za sada, razgovarajmo o tome zašto ljudi kupuju Bitcoin: razlog je prostiji nego što vi mislite.
Zašto ljudi kupuju Bitcoin?
Naravno, svako ima svoj razlog za kupovinu Bitcoin-a. Jedan od razloga, koji verovatno često čujete, je taj što mu vrednost raste. Ljudi žele da se obogate. Uskoče kao spekulanti, krenu u vožnju i najverovatnije ih prodaju ubrzo nakon kupovine.
Međutim, čak i kada cena krene naglo prema gore i strmoglavo padne nazad, mnogi ljudi ostanu i nakon tog pada. Otkud mi to znamo? Broj aktivnih novčanika dnevno, koji je otprilike sličan broju korisnika Bitcoin-a, nastavlja da raste. Takođe, nakon svakog balona u istoriji Bitcoin-a, cena se nikada ne vraća na svoju cenu pre balona. Uvek ostane malo višlja. Bitcoin se penje, a svaka masovna spekulativna serija dovodi sve više i više ljudi.
Broj aktivnih Bitcoin novčanika neprekidno raste
„Aktivna adresa“ znači da je neko tog dana poslao Bitcoin transakciju. Donji grafikon je na logaritamskoj skali: brojevi na y-osi se eksponencijalno povećavaju.
Cena Bitcoina se neprestano penje
Kroz istoriju Bitcoin-a možemo videti divlje kolebanje cena, ali nakon svakog balona, cena se ostaje višlja nego pre. Ovo je cena Bitcoin-a na logaritamskoj skali: cena na y-osi raste eksponencijalno.
To pokazuje da se ljudi zadržavaju: potražnja za Bitcoin-om se povećava. Da je svaki masovni rast cena bio samo balon koji su iscenirali prevaranti koji žele brzo da se obogate, cena bi se vratila na nivo pre balona. To se dogodilo sa lalama, ali ne i sa Bitcoin-om.
I zašto se onda cena Bitcoin-a stalno povećava? Sve veći broj ljudi čuva Bitcoin dugoročno – oni razumeju šta Bitcoin može učiniti za njihovu štednju.
Zašto ljudi štede svoj novac u Bitcoin-u umesto na štednim računima, kućama, deonicama ili zlatu? Hajde da pogledajmo sve te metode štednje, i zatim da ih uporedimo sa Bitcoin-om.
Da li je vaš novac siguran u dolarima, kućama, akcijama ili zlatu?
Tokom mnogo godina, to su bile pristojne opcije za štednju. Međutim, sistem koji podržava vrednost svega ovoga je u krizi.
Dolari, Euri, Dinari
Dolari i sve ostale „tradicionalne“ valute koje proizvode vlade, stvorene su da izgube vrednost kroz inflaciju. Banke i tradicionalni monetarni sistem uzrokuju inflaciju stalnim stvaranjem i distribucijom novog novca. Kada Američke Federalne Rezerve objave ciljanu stopu od 2% inflacije, to znači da žele da vaš novac svake godine izgubi 2% od svoje vrednosti. Čak i sa inflacijom od samo 2%, vaša štednja u dolarima izgubiće polovinu vrednosti tokom 40-godišnjeg radnog veka.
Izveštena inflacija se danas opasno povečava, uprkos rastućem „buretu sa barutom“ koji bi mogao da explodira i dovede do masivne hiperinflacije. Što je više valute u opticaju, to je više baruta u buretu.
Naše vlade su ekonomiju napunile valutama da bankarski sistem ne bi propao nakon finansijske krize koja se dogodila 2008. godine. Od tada je većina glavnih centralnih banaka postavila vrlo niske kamatne stope, što pojedincima i korporacijama omogućava dobijanje jeftinijih kredita. To znači da mnogi pojedinci i korporacije podižu ogromne kredite i koriste ih za kupovinu druge imovine poput deonica, umetničkih dela i nekretnina. Sve ovo pozajmljivanje znači da stvaramo tone novog novca i stavljamo ga u opticaj.
Računi za podsticaje (stimulus bills) COVID-19 za 2020. godinu unose trilione u sistem. Ovoliko stvaranje valuta na kraju dovodi do inflacije – velikog gubitka u vrednosti valute.
Računi za podsticaje su bez presedana, toliko da je neko izmislio meme da opiše ovu situaciju.
Resurs koji vlade mogu da naprave u većem broju da bi platile svoje račune? Ne zvuči kao dobro mesto za štednju novca.
Kuće
Kuće su tokom prošlog veka bile pristojan način štednje novca. Međutim, pad cena nekretnina 2007. godine doveo je do toga da su mnogi vlasnici kuća izgubili svu ušteđevinu.
Danas su kuće gotovo nepristupačne za prosečnog čoveka. Jedan od načina da se ovo izmeri je koliko godišnjih zarada treba prosečnom čoveku da zaradi ekvivalent vrednosti prosečne kuće. Prema CityLab-u, publikaciji Bloomberg-a koja pokriva gradove, porodica može da priuštiti određenu kuću ako košta manje od 2,6 godišnjih prihoda domaćinstva te porodice.
Međutim, prema RZS (Republički zavod za statistiku) prosečan prihod porodičnog domaćinstva u Srbiji iznosi oko 570 EUR mesečno ili otprilike 7.000 EUR godišnje. Nažalost, samo najjeftinija područja van gradova imaju srednje cene kuća od oko 2,6 prosečnih godišnjih prihoda domaćinstva. U većim gradovima poput Beograda i Novog Sada srednja cena kuće je veća od 10 prosečnih godišnjih prihoda jednog domaćinstva.
Ako nekako možete sebi da priuštite kuću, ona bi mogla biti pristojna zaliha vrednosti. Dokle god ne doživimo još jedan krah i izvršitelji zaplene ovu imovinu mnogim vlasnicima kuća.
Akcije
Berza je u prošlosti takođe dobro poslovala. Međutim, sporo i stabilno povećanje tržišta događa se u dosadnom, predvidljivom svetu. Svakog dana vidimo sve manje toga. Nakon ubrzanja korona virusa, videli smo smo najbrži pad američke berze u istoriji od 25% – brži od Velike depresije.
Neki se odlučuju za ulaganje u obveznice i drugu finansijsku imovinu, ali ’prinosi’ za tu imovinu – procenat kamate zarađene na imovinu iz godine u godinu – stalno opada. Sve veći broj odredjenih imovina ima čak i negativne prinose, što znači da posedovanje te imovine košta! Ovo je veliki problem za sve koji se oslanjaju na penziju. Plus, s obzirom na to da su akcije denominovane u tradicionalnim valutama poput dolara i evra, inflacija pojede prinos koji investitor dobije.
Najgore od svega je to što ti isti ekonomski krahovi koji uzrokuju masovna otpuštanja i teško tržište rada takođe znače i nagli pad cena akcija. Čuvanje ušteđevine u akcijama može značiti i gubitak štednje i gubitak posla zbog recesije. Teška vremena mogu da vas prisile da svoje akcije prodate po vrlo malim cenama samo da biste platili svoje račune.
A to nije baš siguran način štednje novca.
Zlato
Vrednost zlata neprekidno se povećavala tokom 5000 godina, obično padajući onda kada berza obećava jače prinose.
Evidencija vrednosti zlata je solidna. Međutim, zlato nosi i druge rizike. Većina ljudi poseduje zlato na papiru. Oni fizički ne poseduju zlato, već ga njihova banka čuva za njih. Zbog toga je zlato veoma podložno konfiskaciji od strane vlade.
Zašto bi vlada konfiskovala nečije zlato, a kamoli u demokratskoj zemlji u „slobodnom svetu“? Ali to se dešavalo i ranije. 1933. godine Izvršnom Naredbom 6102, predsednik Roosevelt naredio je svim Amerikancima da prodaju svoje zlato vladi u zamenu za papirne dolare. Vlada je iskoristila pretnju zatvorom za prikupljanje zlata u fizičkom obliku. Znali su da se zlato više poštuje kao zaliha vrednosti širom sveta od papirnih dolara.
Ako posedujete svoje zlato na nekoj od aplikacija za trgovanje akcijama, možete se kladiti da će vam ga država oduzeti ako joj zatreba. Čak i ako posedujete fizičko zlato, onda ga izlažete mogućnosti krađe – od strane kriminalca ili vaše vlade.
Vaša uštedjevina nije bezbedna.
Rast cena svih gore navedenih sredstava zavisi od našeg trenutnog političkog i ekonomskog sistema koji se nastavlja kao i tokom proteklih 100 godina. Međutim, danas vidimo ogromne pukotine u ovom sistemu.
Sistem ne funkcioniše dobro za većinu ljudi.
Od 1971. plate većine američkih radnika nisu rasle. S druge strane, bogatstvo koje imaju najbogatiji u društvu nalazi se na nivoima koji nisu viđeni više od 80 godina. U međuvremenu, ljudi sve manje i manje veruju institucijama poput banaka i vlada.
Širom sveta možemo videti dokaze o slamanju sistema kroz politički ekstremizam: izbor Trampa i drugih ekstremističkih desničarskih kandidata, Bregzit, pokret Occupy, popularizacija koncepta univerzalnog osnovnog dohotka, povratak pojma „socijalizam“ nazad u modu. Ljudi na svim delovima političkog i društvenog spektra osećaju problematična vremena i posežu za sve radikalnijim rešenjima.
Šta je bolje za štednju od dolara, kuća i akcija?
Pa kako ljudi mogu da štede novac u ovim teškim vremenima? Ili ne koriste tradicionalne valute, ili kupuju sredstva koja će zadržati vrednost u teškim vremenima.
Bitcoin ima najviše potencijala da zadrži vrednost kroz politička i ekonomska previranja od bilo koje druge imovine. Na tom putu će biti rupa na kojima će se rušiti ili pumpati, međutim, njegova svojstva čine ga takvim da će verovatno preživeti previranja kada druga imovina ne bude to mogla.
Šta Bitcoin čini drugačijim?
Bitcoini su retki.
Proces ‘rudarenja’ bitcoin-a, proizvodnju bitcoin-a čini veoma skupom, a Bitcoin protokol ograničava ukupan broj bitcoin-a na 21 milion novčića. To čini Bitcoin imunim na nagle poraste ponude. Ovo se veoma razlikuje od tradicionalnih valuta, koje vlade mogu da štampaju sve više kad god one to požele. Zapamtite, povećanje ponude vrši veliki pritisak na vrednost valute.
Bitcoini nemaju drugu ugovornu stranu.
Bitcoin se takođe razlikuje od imovine kao što su obveznice, akcije i kuće, jer mu nedostaje druga ugovorna strana. Druge ugovorne strane su drugi subjekti uključeni u vrednost sredstva, koji to sredstvo mogu obezvrediti ili vam ga uzeti. Ako imate hipoteku na svojoj kući, banka je druga ugovorna strana. Kada sledeći put dođe do velikog finansijskog kraha, banka vam može oduzeti kuću. Kompanije su kvazi-ugovorne strane akcijama i obveznicama, jer mogu da počnu da donose loše odluke koje utiču na njihovu cenu akcija ili na „neizvršenje“ duga (da ga ne vraćaju vama ili drugim poveriocima). Bitcoin nema ovih problema.
Bitcoin je pristupačan.
Svako sa 5 eura i mobilnim telefonom može da kupi i poseduje mali deo bitcoin-a. Važno je da znate da ne morate da kupite ceo bitcoin. Bitcoin-i su deljivi do 100-milionite jedinice, tako da možete da kupite Bitcoin u vrednosti od samo nekoliko eura. Neuporedivo lakše nego kupovina kuće, zlata ili akcija!
Bitcoin se ne može konfiskovati.
Banke drže većinu vaših eura, zlata i akcija za vas. Većina ljudi u razvijenom svetu veruje bankama, jer većina ljudi koji žive u današnje vreme nikada nije doživela konfiskaciju imovine ili ’šišanje’ od strane banaka ili vlada. Nažalost, postoji presedan za konfiskaciju imovine čak i u demokratskim zemljama sa snažnom vladavinom prava.
Kada vlada konfiskuje imovinu, ona obično ubedi javnost da će je menjati za imovinu jednake vrednosti. U SAD-u 1930-ih, vlada je davala dolare vlasnicima zlata. Vlada je znala da uvek može da odštampa još više dolara, ali da ne može da napravi više zlata. Na Kipru 2012. godine, jedna propala banka je svojim klijentima dala deonice banke da pokrije dolare klijenata koje je banka trebala da ima. I dolari i deonice su strmoglavo opali u odnosu na imovinu koja je uzeta od ovih ljudi.
Doći do bitcoin-a koji ljudi poseduju, biće mnogo teže jer se bitcoin-i mogu čuvati u novčaniku koji ne poseduje neka treća strana, a vi možete čak i da zapamtite privatne ključeve do vašeg bitcoin-a u glavi.
Bitcoin je za štednju.
Bitcoin se polako pokazuje kao najbolja opcija za dugoročnu štednju novca, posebno s obzirom na današnju ekonomsku klimu. Posedovanje čak i malog dela, je polisa osiguranja koja se isplati ako svet i dalje nastavi da ludi. Cena Bitcoin-a u dolarima može divlje da varira u roku od godinu ili dve, ali tokom 3+ godine skoro svi vide slične ili više cene od trenutka kada su ga kupili. U stvari, doslovno niko nije izgubio novac čuvajući Bitcoin duže od 3,5 godine – čak i ako je kupio BTC na apsolutnim vrhovima tržišta.
Imajte na umu da nakon ove tačke ti ljudi više nikada nisu videli rizik od gubitka. Cena se nikada nije smanjila niže od najviše cene u prethodnom ciklusu.
Po čemu se Bitcoin razlikuje od ostalih valuta?
Bitcoin funkcioniše tako dobro kao način štednje zbog svog neobičnog dizajna, koji ga čini drugačijim od bilo kog drugog oblika novca koji je postojao pre njega. Bitcoin je digitalna valuta, prvi i verovatno jedini primer valute koja ima ograničenu ponudu dok radi na otvorenom, decentralizovanom sistemu. Vlade strogo kontrolišu valute koje danas koristimo, poput dolara i eura, i proizvode ih za finansiranje ratova i dugova. Korisnici Bitcoin-a – poput vas – kontrolišu Bitcoin protokol.
Evo šta Bitcoin razlikuje od dolara, eura i drugih valuta:
Bitcoin je otvoren sistem.
Svako može da odluči da se pridruži Bitcoin mreži i primeni pravila softverskog protokola, što je dovelo do vrlo decentralizovanog sistema u kojem nijedan pojedinac ili entitet ne može da blokira transakciju, zamrzne sredstva ili da ukrade od druge osobe.Današnji savremeni bankarski sistem se uveliko razlikuje. Nekoliko banaka je dobilo poverenje da gotovo sve valute, akcije i druge vredne predmete čuvaju na “sigurnom” za svoje klijente. Da biste postali banka, potrebni su vam milioni dolara i neverovatne količine političkog uticaja. Da biste pokrenuli Bitcoin čvor i postali „svoja banka“, potrebno vam je nekoliko stotina dolara i jedno slobodno popodne.
Bitcoin ima ograničenu ponudu.
Softverski protokol otvorenog koda koji upravlja Bitcoin sistemom ograničava broj novih bitcoin-a koji se mogu stvoriti tokom vremena, sa ograničenjem od ukupno 21.000.000 bitcoin-a. S druge strane, valute koje danas koristimo imaju neograničenu ponudu. Istorija i sadašnje odluke centralnih banaka govore nam da će vlade uvek štampati sve više i više valuta, sve dok valuta ne bude bezvredna. Sve ovo štampanje uzrokuje inflaciju, što pravi štetu običnim radnim ljudima i štedišama.
Tradicionalne valute su dizajnirane tako da opadaju vremenom. Svaki put kada centralna banka kaže da cilja određenu stopu inflacije, oni ustvari kažu da žele da vaš novac svake godine izgubi određeni procenat svoje vrednosti.
Bitcoin-ova ograničena ponuda znači da je on tako dizajniran da raste vremenom kako se potražnja za njim povećava.
Bitcoin putuje oko sveta za nekoliko minuta.
Svako može da pošalje bitcoin-e za nekoliko minuta širom sveta, bez obzira na granice, banke i vlade. Potrebno je manje od minuta da se transakcija pojavi na novčaniku primaoca i oko 60 minuta da se transakcija u potpunosti „obračuna“, tako da primaoc može da bude siguran da su primljeni bitcoin-i sada njegovi (6 konfirmacija bloka). Slanje drugih valuta širom sveta traje danima ili čak mesecima ako se šalju milionski iznosi, a podrazumeva i visoke naknade.
Neke vlade i novinari tvrde da ova sloboda putovanja koju pruža Bitcoin pomaže kriminalcima i teroristima. Međutim, transakciju Bitcoin-a je lakše pratiti nego većinu transakcija u dolarima ili eurima.
Bitcoin se može čuvati na “USB-u”.
Dizajn Bitcoin-a je takav da vam treba samo da čuvate privatni ključ do svojih ‘bitcoin’ adresa (poput lozinke do bankovnih računa) da biste pristupili svojim bitcoin-ima odakle god poželite. Ovaj privatni ključ možete da sačuvate na disku ili na papiru u obliku 12 ili 24 reči na engleskom jeziku. Kao rezultat toga, možete da držite Bitcoin-e vredne milione dolara u svojoj šaci.
Sve ostale valute danas možete ili da strpate u svoj dušek ili da ih poverite banci na čuvanje. Za većinu ljudi koji žive u razvijenom svetu, i koji ne osporavaju autoritet i poverenje u banku, ovo deluje sasvim dobro. Međutim, oni kojima je potrebno da pobegnu od ugnjetavačke vlade ili koji naljute pogrešne ljude, ne mogu verovati bankama. Za njih je sposobnost da nose svoju ušteđevinu bez potrebe za ogromnim koferom neprocenjiva. Čak i ako ne živite na mestu poput ovog, cena Bitcoin-a se i dalje povećava kada ih neko kome oni trebaju kupi.
kako Bitcoin spašava svet?
Bitcoin, kao ultimativni način štednje, je cakum pakum, ali da li on pomaže u poboljšanju sveta u celini?
Kao što ćete početi da shvatate, ulazeći sve dublje i u druge sadržaje na ovoj stranici, mnogi temeljni delovi našeg današnjeg monetarnog sistema i ekonomije su duboko slomljeni. Međutim, oni koji upravljaju imaju korist od ovakvih sistema, pa se on verovatno neće promeniti bez revolucije ili mirnog svrgavanja od strane naroda. Bitcoin predstavlja novi sistem, sa nekoliko glavnih prednosti:
- Bitcoin popravlja novac, koji je milenijumima služio kao važan alat za rast i poboljšanje društva.
- Bitcoin vraća zdrav razum pozajmljivanju, uklanjanjem apsurdnih situacija poput negativnih kamatnih stopa (gde zajmitelj plaća da bi se zadužio).
- Bitcoin pokreće ulaganja u obnovljive izvore energije i poboljšava energetsku efikasnost u mreži, služeći kao „krajnji kupac“ za sve vrste energije.
To je sve što treba da znate da biste razumeli zašto biste možda želeli da kupite Bitcoin. Da biste započeli štednju Bitcoin-a, isprobajte Kraken ili CEX. Takođe možete da dobijete Bitcoin-e online kupovinom na ECD menjaćnici.
Ukoliko želite da bolje razumete mehaniku Bitcoin protokola i kako on osigurava njegova neverovatna svojstva, pročitajte naš post o tome kako Bitcoin funkcioniše.
Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?
Ovaj članak vam je dao osnovno razumevanje zašto biste trebali razmišljati o Bitcoin-u. Ako želite da saznate više, preporučujem ove resurse:
- Film Bitcoin: Kraj Novca Kakav Poznajemo
- Još uvek je rano za Bitcoin
- Zasto baš Bitcoin?
- Šta je to Bitcoin?
- The Bitcoin Whitepaper ← objavljen 2008. godine, ovo je izložio dizajn za Bitcoin.